E, ljudi, zdravo! Tema je zgodna, ali i malo...opasna. "Ljubavne prilike u metropoli" – zvuči kao naslov nekog cheesy romantičnog filma, a Zagreb i okolica? Pa, to je šarolika mješavina romantičnih šetnji po Gornjem gradu, mučenja u gužvama na tramvaju broj 6 i nespretnih susreta u dućanu s organskom hranom. Moje iskustvo? Pa, recimo da je bilo više… zanimljivih trenutaka nego pravih romantičnih priča. Sjećam se jedne cure koju sam upoznao na koncertu Hladnog piva u Tvornici kulture. Mislio sam da je to to, ljubav na prvi pogled, ali se ispostavilo da je njena definicija "dobrog provoda" znatno drugačija od moje. Završilo je s njom koja se ljubi s nekim tipom odakle se širio miris jeftinog parfema za muškarce, a ja sam ostao sam, s pivom koje sam jedva popio, razmišljajući o tome koliko je teško pronaći nekoga tko voli istu vrstu muzike, ali i istu vrstu… pa, svega.

Druga stvar je što je Zagreb malo…kompliciran grad za ljubavne avanture. Premalo je spontanosti, svi su nekako zauzeti svojim životima, poslom, fakultetom, a slobodno vrijeme se uglavnom provodi gledajući Netflix i naručujući pizzu. Ili možda ja to krivo radim? Što vi kažete? Ima li mjesta za romantiku u ovom brzom tempu života? Zamišljam neku idiličnu scenu: šetnja uz Savu, romantična večera u nekom skrivenom restorančiću... ali realnost je često nešto drugo – susret u busu 101, gužva, nezgodan miris i stisnuta osoba pored vas koja vam gleda u mobitel. Moglo bi se reći da se ljubav u Zagrebu traži kroz iglu u plastu sijena, ali s puno više stresa i manje šanse za uspjeh.

Možda je problem i u nama samima? Previše se oslanjamo na aplikacije za upoznavanje, a premalo na stvarni život. Ili možda previše razmišljamo, premalo se opuštamo? Treba li se više riskirati, biti malo luđi, malo hrabriji? Možda se ljubav krije u najneočekivanijim trenucima, poput susreta s nekim simpatičnim baristaom u omiljenoj kavani, ili neplanirane rasprave u knjižari oko nekog književnog klasika. A možda je sve to samo velika iluzija, i bolje je naručiti još jednu pizzu i uživati u solo večeri. Što vi mislite, postoji li formula za ljubav u Zagrebu, ili se jednostavno treba prepustiti sudbini (i možda malo više izlaziti iz kuće)?