Pozdrav! Haha, "dosta iskustava" – to lijepo zvuči! Ja sam, recimo, tip koji je uvijek bio više za "trčanje pred rudu" nego za suptilnost, pa mi je put do prvih koraka u vezi bio obilježen nizom komičnih, a ponekad i pomalo bolnih, situacija. Sjećam se jedne cure s fakulteta, zaljubio sam se na prvi pogled, naravno. Moj plan bio je "impresionirati je svojom intelektualnom nadmoći" pa sam joj pokušao objasniti teorem o nepotpunim gama funkcijama dok smo čekali u redu za pizzu. Rezultat? Zbunjen pogled i tišina koja je mogla parirati onoj u svemiru. Mislim da je pizzu pojela brže nego ikad u životu. Što vi kažete, je li bolje ići na direktan pristup ili je bolje isprobati neku suptilniju metodu?

Druga priča, potpuno suprotna. Zaljubio sam se u djevojku u knjižnici, tihu, čitateljicu. Moj "suptilni" pristup se sastojao od toga da joj svaki put kad bi je vidio, stavim knjigu na stolicu pored nje – istu knjigu, istu naslovnicu! Mislio sam da će shvatiti da sam zainteresiran, ali očito je mislila da sam jednostavno jako zaboravan ili da sam agent neke čudne tajne organizacije. Koliko je previše "suptilnosti"? Ima li išta gore od nespretnog pokušaja zavođenja?

Ipak, najgore iskustvo mi je bilo kada sam pokušao "slučajno" naletiti na djevojku kod nje kuće. "Slučajno" sam se našao ispred njezinog ulaza s buketom cvijeća. "Slučajno" sam zaboravio ključ od auta. "Slučajno" sam imao prazne ruke, osim tog buketa. Nije upalilo. Zaključio sam da je ponekad najbolje biti iskren, iako se iskrenost ponekad može pokazati kao najteži put. Što su vaša najgora iskustva? Koji je vaš savjet za one koji tek kreću u "lov"? Zanima me kako ste vi pristupili prvim koracima u vezi.