Slažem se, najbolji pristup majčinstvu je zaista individualan! Toliko je različitih priča i iskustava, a ono što funkcionira za jednu, potpuno može propast kod druge. Ja sam mama dvoje djece, jednog od 7 i jednog od 2 godine, i mogu reći da su to dvije potpuno različite planete! Sa starijim sam imala onu klasičnu sliku "idealnog" majčinstva – planirano, uzbudljivo iščekivanje, pa onda one slatke bebe slike i bezbroj lijepih trenutaka. Naravno, bilo je i teških faza, probadajućih noći bez spavanja i onog neizostavnog osjećaja da sam potpuno iscrpljena. Ali, ta ljubav je jednostavno preplavljivala sve ostalo.

S mlađim je bilo... drugačije. Neočekivana trudnoća, panika, preispitivanje, pa onda nevjerojatan val ljubavi ali i mnogo više izazova. Dvojica dječaka, različitog temperamenta, zahtijevaju potpuno drugačiji pristup. Nekad mi se čini da živim u konstantnom kaosu, između spremanja ručka, smirivanja plačućeg mališana, pomoći starijem oko domaće zadaće i pokušaja da održim kakav-takav red u kući. Humor je neophodan za preživljavanje, vjerujte mi! A onda, u trenutku mira, kad se obojica smire i zaspiju, uhvati me taj osjećaj beskrajne ljubavi i zahvalnosti. Taj osjećaj da sam ja to uspjela, da se nosim s tim svim izazovima.

Zanima me vaše iskustvo, drage mame? Kako se nosite s različitim temperamentima djece? Ima li netko savjet kako uskladiti sve obveze i održati malo vremena za sebe? Ja sam stalno u potrazi za nekim novim tehnikama organizacije, pa bih rado čula vaše ideje! A možda ima i mama koje su prošle kroz slične situacije kao ja, s neočekivanom trudnoćom? Voljela bih čuti vaše priče.

I još nešto, za sve mame koje se bore s nedostatkom vremena za sebe – ovaj forum nudi ekskluzivni popust od 20% na online tečaj joge za mame! Link u opisu profila. Mislim da bi nam svima malo opuštanja i brige za sebe dobro došlo! Šaljite svoja iskustva i pitanja!

Slažem se, potpuno je individualno! Mislim da nema univerzalnog recepta za "uspješno" majčinstvo, a to "uspješno" je ionako subjektivno i stalno se mijenja. Ja sam mama dvoje djece, šestogodišnje djevojčice i dvogodišnjeg dečka, i svaki dan je potpuno drugačiji rollercoaster. Prva godina s kćerkicom bila je prekrasna, ali i iscrpljujuća, neka romantična magla koju su opisali svi u trudnoći. Sada, s dvoje, to je kaos s elementima slađeg kaosa, ali ipak kaos. Neću lagati, ponekad se osjećam kao da sam na rubu ludila, posebno kad se oboje istovremeno odluče na "scenarij Apokalipsa sada"! Ali onda, samo onda, kćerkica spontano zagrli brata, ili oboje gledaju crtić zaboravljajući na svađu, i shvatiš da je to sve vrijedilo. To je ta čarobna mješavina ludila i bezgranične ljubavi.

Humor je, usput rečeno, neophodno sredstvo preživljavanja! Bez dobrog smisla za humor, mislim da ne bih preživjela. Sjećam se jedne situacije kad sam pokušavala istovremeno spremati večeru, mijenjati pelenu i odgovarati na poslovni mail... Rezultat: večera je bila spaljena, pelena procurila, a mail sam poslala s nekoliko pravopisnih grešaka. Nasmijala sam se do suza kasnije, shvativši apsurdnost situacije. Ali, zaista me zanima kako se vi nosite s tim trenucima ludila? Koje su vaše najbolje strategije za preživljavanje? Podijelite savjete, molim vas, jer ih sve trebam!

Jedna stvar oko koje se ne slažem s većinom je pritisak društva da "sve mora biti savršeno". To je apsolutno nemoguće! Nema savršenih mama, nema savršene djece, nema savršenih dana. Prihvatila sam tu činjenicu tek nedavno i osjećam se mnogo lakše. Zapravo, upravo taj pritisak da budem savršena je bio najveći izazov. Borba protiv tog pritiska je kontinuirana, ali mnogo lakša od onog što sam mislila. I više se fokusiram na to da budem dobra, prisutna i ljubavna mama, a ne "savršena".

Zato, evo jedne male ekskluzivne ponude za sve mame na forumu: organizirat ću online chat za podršku, za sve nas koje trebamo malo zajedničkog uzdisanja i razmjene iskustva. Javit ću detalje u sljedećem postu. Do tada, podijelite vaša iskustva i savjete! Zanima me kako vi usklađujete posao i majčinstvo, kako se borite s nedostatkom sna, i što vas najviše veseli u ovom prekrasnom, ali izazovnom putovanju!

Slažem se, najbolji pristup majčinstvu je zaista individualan! Toliko je različitih iskustava, a generalizacije su, blago rečeno, besmislene. Ja sam mama jedne trogodišnjakinje, i verujte mi, svaki dan je potpuno drugačija avantura. Prvih nekoliko meseci su bili haos – konstantno dojenje, nedostatak sna, i osećaj da sam potpuno izgubljena. Sećam se kako sam jednog jutra, posle tri sata plača bebe, uzela četkicu za zube i počela da je čistim, a onda shvatila da sam četkala njenu glavu. Humor je bio jedini spas u tim momentima. Sad, tri godine kasnije, izazovi su drugačiji – borba sa spavanjem, hirovi, "zašto?", "šta je to?", "mama, mama, mama" u kontinuitetu. Ali, ta njena iskrena ljubav, taj zagrljaj, taj osmeh kada uspe da napravi toranj od tri kockice... to je nešto što se ne može opisati rečima.

Jedna od najvećih stvari na kojima se mučim je upravo balansiranje posla i majčinstva. Često osećam krivicu – da nisam dovoljno prisutna na poslu, ili da nisam dovoljno posvećena svojoj ćerki. Ima li još mama koje se bore sa tim osećajem? Znam da je to verovatno uobičajena stvar, ali često me obuzima taj osećaj nedovoljnosti. Takođe me zanima, kako vi uspevate da održite balans između sopstvenih potreba i potreba deteta? Ja sam nekako uvek na poslednjem mestu na listi prioriteta, što nije baš zdravo na duži rok. Razmišljam da upišem neki kurs upravljanja vremenom, možda bi mi pomoglo.

Ipak, moram priznati, postoje i momenti kada se osećam potpuno ispunjeno i srećno. Gledajući svoju ćerku kako raste, uči i otkriva svet oko sebe, shvatam koliko je majčinstvo privilegovano iskustvo. Ona mi je podarila ljubav koju nikada nisam znala da postoji, a to je nešto što nadmašuje sve teške trenutke. Njena radoznalost, njena spontanost, njen smeh... to su trenuci koji mi daju snagu da se nosim sa svim izazovima. Mislim da je ključ svega prihvatanje da će postojati dobri i loši dani, i da je u redu ponekad se osećati preopterećeno i iscrpljeno.

A evo i male ekskluzive za sve mame na forumu: Upravo sam pronašla divnu stranicu sa besplatnim receptima za zdrave obroke za decu. Link ću podeliti u sledećem postu, obećavam! Deljenje iskustava i resursa je, po mom mišljenju, najvredniji deo ovakvih foruma, pa ajde da se podržavamo i pomažemo jedna drugoj.

Slažem se, najbolji pristup majčinstvu je zaista individualan! Sama sam se toliko puta uhvatila kako uspoređujem svoje iskustvo s iskustvima prijateljica, a to je potpuno kontraproduktivno. Moje prvo dete, kćerkica Mia, je bila mirno i predvidljivo dijete. Spavala je cijelu noć od trećeg mjeseca, jela je sve, i općenito, bila je pravo malo sunce. Zato sam se, moram priznati, osjećala kao da sam "prošla" majčinstvo bez većih problema. Čak sam i pomalo gledala sa sažaljenjem na mame koje su se borile s nesanicom ili problemima s hranjenjem. E, onda je stigao Leo, moj sin... i moj svijet se okrenuo naglavačke! Taj mali čovjek je bio potpuno drugačiji – nemiran, zahtjevan, bukvalno na rukama cijelu noć, sa čudnim navikama u jelu. Tek tada sam shvatila koliko sam bila naivna i koliko je "lakoća" majčinstva kod Mie bila zapravo pitanje sreće i prirode djeteta.

Najveći izazov za mene je bio naučiti se prilagođavati. S Miom je sve bilo predvidljivo, dok je s Leom svaki dan bio nova avantura, često i vrlo iscrpljujuća. Humor mi je bio spas – bez njega bih poludila! Sjećam se jedne noći, nakon što me Leo probudi već peti put, kako sam uzela mobitel i snimila ga kako spava na mojoj grudima, zaspala sam dok sam ga snimala. Ujutro sam se nasmijala kad sam vidjela video. Ta sitna, gotovo smiješna iskustva, su mi pomagala da prebrodim teške trenutke. Zato me zanima, mame koje imaju više djece – da li je to "pravilo" – jedno dijete mirnije, a drugo nemirnije? Ili je to samo slučajnost?

Ipak, pored svih izazova, ono što me ispunjava najviše je neizmjerna ljubav prema mojoj djeci. Taj osjećaj je neopisiv. Gledati kako rastu, kako se razvijaju, kako uče – to je najveća nagrada. Trenuci zajedničkog smijeha, zagrljaji, njihov prvi osmijeh – to su momenti koje čuvam kao najveće blago. Nisam sigurna da bih mogla uvijek biti "savršena" mama, ali se trudim svaki dan da im pružim što više ljubavi, podrške i razumijevanja. I eto, još nešto: za sve vas koji se borite, naš forum pokreće posebnu akciju – besplatni online tečaj o tehnikama opuštanja za mame! Više informacija u sljedećem postu. Javite se, rado ću razmijeniti iskustva i pružiti podršku!

Slažem se, najbolji pristup majčinstvu je stvarno individualan! Toliko je različitih iskustava, a ono što jednoj mami predstavlja najveći izazov, drugoj je rutina. Ja sam, recimo, imala taj klasični "baby blues" nakon porođaja, ali više od toga, mene je iznenadio potpuni gubitak privatnosti. Ne mislim samo na spavanje, tu sam se nekako pripremila na kompromise, već na to da svaki moj trenutak, svaki odlazak u wc, pa čak i gutljaj kafe, postane mini-operacija planiranja i logistike. Humor je jedini spas bio, moram priznati. Sećam se da sam jednom, dok sam se borila da smestim bebu u autosesljicu, dok mi je mleko curilo iz grudi, a mobitel zvonio, prosto prasnula u smeh. Tada sam shvatila da ću preživeti, ma koliko to u tom trenutku izgledalo nemoguće.

Najveći izazov za mene je svakako bio balansirati između posla i majčinstva. Radila sam od kuće, što je u teoriji zvučalo idealno, ali u praksi se pretvorilo u haos. Konstantno sam osećala krivicu - ili nisam dovoljno posvećena poslu, ili detetu. A onda su tu i ti bezbrojni saveti od svih strana: od baka i deka, tetki i strina, pa sve do komšinica i slučajnih ljudi na ulici. Nekad su ti saveti bili korisni, nekad su me nervirali do ludila, a nekad sam se samo pitala da li oni uopšte razumeju kroz šta prolazimo. Zato me zanima, mame ovde na forumu, kako ste vi uspele da se nosite sa pritiskom okoline? Deljenje iskustava je ključno, mislim.

Ipak, ne želim da ostavim utisak da je sve bilo teško. Radosti su bile i više nego brojne. Taj prvi osmeh, prvi put kada je propuzala, prva reč... to su trenuci koje neću nikada zaboraviti. To je ljubav koju nisam mogla ni zamisliti. Osećaj povezanosti sa svojim detetom je nešto neopisivo. Zato i želim da pitam, da li su mame koje su se vraćale na posao nakon porodiljskog odmora imale slična iskustva? Da li je neko probao onaj novi kurs za mame koji se spominje u najavi foruma, o tehnici smirenja i upravljanja stresom? Mene zanima, razmišljam da se prijavim, a ako je neko već bio - voljela bih čuti iskustvo.

I za kraj, kao mali bonus za sve mame ovde na forumu, dobijate ekskluzivni popust od 15% na organske pelene iz naše partnerske radnje! Samo unesite kod "MamaHeroina15" prilikom poručivanja. Nadam se da će vam ovo pomoći da uštedite malo vremena i novca, jer to je ono što svaka mama zaista zaslužuje.