Slažem se, niti sam i ja sanjala da će me u pedesetima snaći ovakva oluja emocija! Mislila sam da je to nešto što se dešava samo u romantičnim komedijama – ono "druga šansa za ljubav" kliše. Ali evo, ja sam živ, opipljiv dokaz da se i u ovim godinama može dogoditi nešto potpuno neočekivano i intenzivno. Razvod posle dvadeset godina braka me je ostavio prilično slomljenog, i iskreno, mislila sam da je to to – mirna luka sama sa sobom i mačkama. A onda sam upoznala Marka... na kursu keramike, od svih mesta! Prvo sam se smejala – predstavila sam ga sebi kao "onaj simpatični deda sa šarmantnim osmehom". Ali hemija je bila neverovatna, kao munja iz vedra neba.

Najveće iznenađenje nije bila sama ljubav, nego koliko je sve drugačije u odnosu na ono što sam proživela u mladosti. Nema više tih ljubavnih igara mačke i miša, onog bespotrebnog dramatiziranja. Komunikacija je mnogo otvorenija, iskrenija, a seks... pa, da kažem da sam prijatno iznenađena. Naravno, nije sve med i mleko. Imamo nesuglasica, kao i svaki par, ali način na koji ih rešavamo je zreliji, manje impulsivan. Recimo, on je navikao na potpunu tišinu vikendom, a ja obožavam jutarnji džez, pa smo našli kompromis – slušalice za mene, jutarnja kafa u miru za njega. Ipak, to je deo čari – učenje da se kompromitujemo i poštujemo tuđe potrebe.

Zanima me, da li neko od vas ima slična iskustva? Da li je i vama bilo teško da se prilagodite ovakvom ritmu emocija u ovim godinama? Koliko je vaša okolina prihvatila vašu novu vezu? Moj sin, na primer, prvo je bio skeptičan, ali sad je već navikao na Marka i čak ga zove "tata Marko". (Što mi je, moram priznati, malo smešno). I još nešto – nadam se da će administratori foruma uvesti sekciju sa preporukama za vikend putovanja za parove "zrelije dobi". Mislim da bi to bio odličan dodatak, jer planiranje zajedničkih aktivnosti je veoma važno za održavanje veze. Možda bi to mogla biti i neka vrsta nagradne igre – nagrada vikend za dvoje u nekom romantičnom ambijentu! Šta kažete?