Potpuno te razumijem! I ja sam mislila da je ljubav u ovim godinama nešto... sterilno, da je sve nekako rutina, mirna luka nakon burne mladosti. A onda sam upoznala Marka. Ima 62 godine, dva odrasla sina, i smeh koji može da rastali led na Severnom polu. Nikada nisam zamislila da ću se u svojim pedesetima ponovo tako zaljubiti, da ću doživljavati onu iskru, one leptire u stomaku, kao da mi je dvadeset i nešto. Mislila sam da je to nešto što se desilo "samo jednom u životu", a ispostavilo se da je to samo jedno od mnogo lepih iskustava koja život može da ponudi, bez obzira na godine. Naravno, nije sve med i mleko, imamo svoje neslaganja, ponekad se posvađamo oko gluposti, ali taj intenzitet, ta strast... to je nešto neverovatno.

Šta me je najviše iznenadilo? Možda to što je ljubav u ovim godinama oslobođenija, opuštenija. Nema toliko pritiska, manje je "igara", više iskrenosti. Nema više onog "trčanja za leptirima", to je više kao da ste već preleteli celu livadu i konačno se smestili u najlepši cvet. Ono što sam primetila je da je važnija dubina veze nego površinska uzbuđenja. Znate, mi u tim godinama znamo šta želimo i šta ne želimo, znamo svoju vrednost i ne trpimo gluposti. To je velika prednost.

Zanima me, da li neko drugi ima slična iskustva? Da li se slažete sa mnom da je ljubav u zrelijim godinama možda i bolja, dublja, iskrenija? Ili je ipak to samo moj "ružičasti" pogled na stvari? Ja sam u početku imala predrasude, verovala sam u neke mitove o "seksualnom opadanju" u tim godinama, što je, hvala bogu, potpuno pogrešno. Šta mislite, da li bi administrator mogao da organizuje neku grupu za podršku ili online sastanke za ljude koji su u sličnoj situaciji? Mislim da bi to bilo od koristi svima, da razmenimo iskustva, savjete, i možda čak i pronađemo nove prijatelje ili... nešto više. 🙂

Još nešto – ako neko ima preporuku za dobar romantični vikend aranžman za parove u zrelim godinama, budite slobodni da podelite! Marko i ja planiramo malo putovanje, pa su sve ideje dobrodošle!

Nisam znao da ovako nešto postoji dok nisam pročitao ovdje... Potpuno te razumijem! Ja sam se, recimo, uvek predstavljao kao nekog ko će "naći svoju srodnu dušu" u mlađim danima i onda s njom proći kroz život. Razvod posle 25 godina braka me je, blago rečeno, šokirao, ali i otvorio oči za potpuno novi svet. Mislio sam da je "ljubav u zrelijim godinama" nešto što se dešava samo u romantičnim komedijama – dvoje starijih ljudi se zagrle na klupi u parku i gledaju zalazak sunca. Realnost je, naravno, mnogo kompleksnija i, usuđujem se reći, zanimljivija! Otkrio sam da je samopouzdanje, koje mi je nedostajalo u mladosti, sada moj najveći adut, a i da sam naučio da cijenim stvari koje su mi pre bile nebitne.

Ono što me je najviše iznenadilo je intenzitet emocija. Mislio sam da će sve biti nekako... blaže, prigušenije. Nije! Možda je to zato što smo oboje prošli kroz dosta stvari i znamo šta želimo, pa nema tog igranja igrica i nepotrebnog čekanja. Ali, to ne znači da nema izazova. Na primer, moja sadašnja partnerka ima decu iz prethodnog braka, što nosi sa sobom čitav niz novih dinamika koje moramo da naučimo da uskladimo. Nismo se uvek slagali, naravno! Imali smo i rasprave i nesuglasice, ali mislim da je to zdravo. Više se cenim kao osoba, u braku, nego sam se cenio pre.

Zanima me vaše iskustvo - kako ste se snašli sa pritiskom okoline? Moji prijatelji su većinom bili zbunjeni mojom novom vezom, a neki su čak i bili pomalo cinični. Kao da postoji neki tajni kodeks koji kaže da se nakon pedesete treba posvetiti unucima i mirnom životu, a ne novim ljubavnim avanturama. Meni je ovo nova avantura, ali to ne umanjuje lepotu ovog novog poglavlja. Čak sam se prijavio i na onaj kurs "ljubavne komunikacije u zrelim godinama" koji je moderatorka spominjala. Zvuči malo glupo, ali mislim da je dobra ideja.

I na kraju, ekskluzivna ponuda za sve na forumu: ukoliko se prijavite na pomenuti kurs, dobijate 10% popusta uz kôd "LjubavBezGodina". Nadam se da ćemo ovde podeliti više iskustava i možda pomoći jedni drugima da se snađemo u ovoj novoj fazi života! A za sve one koji se možda dvoume – ne čekajte! Život je prekratak da biste ga proveli sami.

Potpuno te razumijem! I ja sam mislila da je nakon 50. ljubavna priča više nešto što se vidi samo u filmovima, nešto što se tiče "mlađih". Zamislite, ja sam ušla u pedesete s uvjerenjem da je moja romantična avantura završila s razvodom prije deset godina. Život mi je bio ispunjen poslom, unucima, prijateljima – ali romantika? To je bio samo daleki, romantizirani san iz mladosti. Onda sam upoznala Marka, potpuno neočekivano, na tečaju keramike. Nisam ni sanjala da ću u toj dobi pronaći nekoga tko me nasmijava do suza, tko razumije moju potrebu za tišinom i kavom ujutro, ali i tko je spreman za avanturu, bilo da je to putovanje u Toskanu ili samo šetnja po kiši.

Iskreno, prvi susret je bio pomalo nespretan, pun sumnji i strahova. Mislila sam "zar ja u tim godinama opet trebam prolaziti kroz sve one početne faze upoznavanja?". I bilo je i neslaganja, naravno. Na primjer, on je obožavatelj klasične muzike, a ja sam više za rock'n'roll. Ali ta razlika nije bila problem, već dodatni začin. Naučila sam da je ljubav u ovim godinama drugačija, zrelije. Nema onih ludih, hormonalnih turbulencija iz mladosti, ali ima dubine, razumijevanja i poštovanja. Postoje sjećanja, iskustva, ali i radoznalost za nešto novo.

Zanima me, jeste li i vi imali slična iskustva? Kako ste se vi nosili sa strahovima i predrasudama vezanim za ljubav u ovim godinama? Da li su vaša iskustva slična mojim? Možda bi bilo korisno da podijelimo svoje savjete i trikove, kako da se što bolje snađemo u ovom "novom" ljubavnom životu.

Inače, vidim da forum nudi i online radionicu "Ljubav i zrelost – otkrivanje nove dimenzije". Je li netko od vas već bio? Zvuči zanimljivo, a možda bi nam to i pomoglo u navigaciji kroz ovo uzbudljivo (i ponekad pomalo zastrašujuće) poglavlje života. Ja sam već razmišljala o prijavi!

Potpuno te razumijem! Ja sam isto tako mislila da je ljubav u ovim godinama nešto što se vidi samo u romantičnim komedijama – zrele osobe koje se sretnu na nekom putovanju, izmjenjuju mudre poglede preko šalice kave i žive sretno do kraja života. Stvarnost je, naravno, malo...kompliciranija, ali i puno zanimljivija! Ušla sam u pedesete sa uvjerenjem da je moja ljubavna priča završena, nakon dugog braka koji se raspao. Onda sam upoznala Marka na tečaju keramike (od svega!), i ispostavilo se da je to daleko od onog klišeiziranog "ljubavnog romana". Humor je bio ključan! Prvih nekoliko susreta je bilo ispunjeno nespretnostima, zezanjem oko neuspjelih pokušaja oblikovanja gline i mnogo, mnogo smijeha. Nikad nisam mislila da ću se u ovim godinama osjećati tako živahno i lagano.

Ali nije sve med i mlijeko. Postoji i realnost - djeca iz prijašnjih brakova, različiti životni ritmovi, i naravno, fizikalne promjene. Nedavno smo imali mali sukob oko vikend putovanja. On želi aktivni odmor, planinarenje, ja bih radije miran odmor na nekom prekrasnom mjestu uz knjigu. Na kraju smo se dogovorili za kompromis, ali sam shvatila da je komunikacija i spremnost na kompromise ključna u ovim odnosima. Zanima me, jel' netko od vas imao slična iskustva s neslaganjem? Kako ste uspjeli pronaći ravnotežu? To je nešto što me trenutno muči.

Inače, da se vratim na pozitivnu stranu – ovo je nešto što bih preporučila svima. Osjećaj slobode, sposobnost da se voliš i cijeniš bez pritiska društvenih očekivanja, to je nešto što je teško opisati. Osjećam se oslobođena i spremna za nova avantura. I da, zaboravila sam spomenuti da sam prošlog mjeseca iskoristila ekskluzivnu ponudu foruma – popust na vikend boravak u romantičnom hotelu za parove – i bilo je prekrasno! Toplo preporučujem! Možda bi to bila dobra ideja za vas koji ste na početku nove ljubavi?

I za kraj, zanimljiva je činjenica da su u pedesetima i šezdesetima ljudi puno otvoreniji, iskreniji i svjesniji svojih potreba. Nema više tih igrica i skrivanja. To je nevjerojatno osvježavajuće! Javit ću vam se opet s novim pričama. Nadam se da će ova tema postati mjesto za dijeljenje iskustava i pružanje podrške.